… i ovo je pravo mesto za vas. Ovo je samo nastavak velikog hita “Ako ste apsolutni pocetnik…” i kao svi nastavci, verovatno ce biti losiji od originala, ali ja moram da pokusam jer ce me ostali moderatori, a Boga mi i administratori, rascerupati i razalovati, ako nesto ne napisem. Kolega Gile je dotakao dosta toga sto treba covek da zna ako je tek poceo da se bavi akvaristikom, ali je on odavno bio pocetnik (za razliku od mene) pa je neke, meni ce cini, bitne stvari zaboravio. Tako da cu krenuti od pocetka, a Gile se nece ljutiti ako ponovim nesto sto je bilo u prvom delu. No da pocnem, da vi ne bi skroz izgubili strpljenje.’, ‘… i ovo je pravo mesto za vas. Ovo je samo nastavak velikog hita “Ako ste apsolutni pocetnik…” i kao svi nastavci, verovatno ce biti losiji od originala, ali ja moram da pokusam jer ce me ostali moderatori, a Boga mi i administratori, rascerupati i razalovati, ako nesto ne napisem. Kolega Gile je dotakao dosta toga sto treba covek da zna ako je tek poceo da se bavi akvaristikom, ali je on odavno bio pocetnik (za razliku od mene) pa je neke, meni ce cini, bitne stvari zaboravio. Tako da cu krenuti od pocetka, a Gile se nece ljutiti ako ponovim nesto sto je bilo u prvom delu. No da pocnem, da vi ne bi skroz izgubili strpljenje.
Prvo sto treba da resite kad pocnete da se bavite akvaristikom je od koliko litara i mesto gde bi drzali akvarijum (u daljem tekstu aq). Pogotovo ako je to neki veci aq jer uz njega ide i postolje pa to bas nije mali prostor, a mesto postavljanja nikako ne bi smelo da bude takvo da direktna sunceva svetlost pada na njega. Ako se ovo ne ispostuje nikada necete moci da se resite algi.
Litraza u principu zavisi i od ribica koje zelite da drzite, ali obavezno nabavite najveci aq koji sebi u tom trenutku mozete da priustite finansijski i prostorno. Razlog je jednostavan: koliki god da je aq koji imate posle nekog vremena cete zeleti jos veci, pa onda jos veci i tako dalje. A i sto veci aq laksi je za odrzavanje, tj. lakse je postici biolosku ravnotezu. E sad, dimenzija je direktno srazmerna litrazi (i sa cenom naravno, ali o tome nesto kasnije) i to tako sto se litraza dobije tako sto pomnozite dimenzije aq [sirinu, visinu i dubinu (to je u akvaristice rastojanje od prednjeg do zadnjeg stakla)] u cm i taj broj podelite sa 1000. Tako npr. aq od 250 l moze da ima dimenzije 100x50x50 cm. E, sad vidite zasto je bitno odrediti mesto pre nego sto takvu grdosiju unesete u kucu (a to spada u kategoriju manjih ciklid aq).
Postolje je takodje veoma bitno jer aq od 250l sa vodom peskom i kamenjem koje cete da unesete u njega tezi bar 300 kg, a verovatno i nesto vise. Znaci ne mozete da ga drzite bas na bilo cemu, jer moze da se desi da se probudite u 250 l vode, sto nikako ne bismo voleli ni mi, a pogotovo nasi ukucani koji po nekom nepisanom pravilu ne dele nas zanos za akvaristikom. Iz tog razloga je pozeljno da se za vece, a samim tim i teze aq, radi postolje sa metalnom konstukcijom. Ako ste planirali da na to postolje postavite tockice radi lakseg manipulisanja zaboravite na to, zbog toga sto tako veliku masu necete moci da pomerite, a i nije bas najbezbednije cimati aq pun vode. Ja sam, na zalost, imao takvu ideju pa mi sada aq stoji na klocnama, jer su tockici suvise slabi za takvu delatnost.
Jos nesto treba da znate: kad kod nekog narucite aq od 250 l sa gore pomenutim dimenzijama imajte u vidu da cete dobiti aq sa spoljnjim dimenzijama 100x50x50cm. Kad imate u vidu da se radi od stakla debljine 10 mm i da cete unutra da stavite podlogu od peska i dosta nekog raznog kamenja, pa jos neki panj, a i ne mozete bas da ga napunite dovrha (bar 2-3 cm treba da bude bez vode), onda vas aq vise nema zeljenih 250 l vode vec znatno manje. Kod vecih aq to mozda i nije toliko bitno, jer ako nemate 250 l imate bar 200 sto je takodje prilicno, ali ako imate nameru da pravite aq npr. od 40 l, gubitak od 20% je dosta znacajan.
Napomenuo bih ljudima koji zele da drze africke ciklide, a pogotovo Malawi ciklide da ni po koju cenu, ma kako im se lepo cinilo, ne izradjuju aq sa pozadinom koja je zidana sigom (to je onaj supljikavi braonkasti ili bez kamen). Ovo govorim iz licnog iskustva. To je super pozadina za ribice, ali nikako za ciklidasa. Razlog je jednostavan: tad-kad cete morati da uhvatite neku od vasih ribica (ili da je nekome poklonite, ili da je menjate, ili zenku koja treba da se izmresti, ili, najgora varijanta, da se selite). Uz takvu pozadinu je to nemoguca misija. A imajte na umu da to znatno utice i na kilazu aq (posebno problematicno prilikom selidbe) i na cenu.
Znaci, cena zavisi od dimenzija i debljine stakla koje se koristi za izradu (naravno, i od toga kod koga narucujete aq, ali to nije tema). Debljina stakla je poseban problem, jer cete naici na razlicite ponude. Ja sam dobio ponudu da mi aq od 160l i zidanom pozadinom rade od stakla debljine 6mm. Naravno, cena je bila najpovoljnija, ali sam se ja odlucio za drugog “proizvodjaca” i staklo od 10mm. Smatrao sam da je mnogo bolje dati neki dinar vise za aq, nego ostati bez istog i uz to postavljati novi parket. Stvar je u tome sto je kod aq sa velikom kolicinom vode veoma veliki pritisak na prednje staklo tako da, ako se ne vodi racuna, moze lako da dodje do pucanja. Ovo ne treba da vas obeshrabri, jer sa pravilnim odabirom takva mogucnost skoro da ne postoji. Bitne dimenzije pri odredjivnju debljine stakla su sirina i visina. Za odredjivanje min debljine stakla u zavisnosti od ove dve dimenzije postoje i tabele i cim naidjem na neku ubacicu je ili cu staviti link.
Kad aq donesete kuci treba da kupite stiropor koji cete da stavite ispod njega. Stiropor sluzi kao neki amortizer jer nase postolje nikada ne moze da bude idealno ravno, a moze i da se nadje neka necistoca (npr. zrnce peska) pa ako se staklo stavi direktno na policu pod pritiskom mase moze da dodje do pucanja. Zato je stiropor OBAVEZAN.
Naravno, aq morate i da operete pre nego sto ga stavite u funkciju. Treba da znate da unutrasnjost aq, kao ni bilo koji predmet ili deo opreme koji ide u aq nikako ne smete da perete deterdzentom ili nekim slicnim sredstvom za ciscenje. Najbolje je koristiti sirce ili so i sundjer koji nije koriscen za pranje sudova. Polako, uzmete kofu i sundjerom dobro izribate sve unutrasnje povrsine. Zatim uz pomoc sundjera, posude ili creva, ko ima mogucnosti, polako (da ne bi napravili poplavu u kuci) nekoliko puta isperete. Nakon toga svu vodu koja se pri tom postupku nakupila u aq izbacite posudom, a sa samog dna pokupite sundjerom. Naravno, sve ovo vazi za velike aq. Za manje mozete da primenite, svima nama dobro poznat, nacin pranja – tusiranje u kadi. Tako je vas aq spreman za upotrebu. Pre nego sto predjem na opremu za aq da kazem par reci o podlozi. Kao podlogu mozete da koristite pesak ili sljunak raznih granulacija. U nedostatku bolje ideje mozete da odete na najblizu separaciju i da uzmete nesto sitnijeg sljunka. Nikako ne koristiti rizlu koja se koristi za posipanje puteva – jer sadrzi krecnjak, a mozda necete uvek drzati africke ciklide pa moze da dodje do pomora jer ne vole sve ribe tvrdu vodu kao nama posebno dragi africki ciklidi. Mozda je najbolje da uzmete kvarcni pesak, za koji se moze reci da je najlepsi, a i najbezbedniji po vase ribice. Pesak pre upotrebe obavezno vise puta isperite, a nakon toga dobro prokuvajte. I to po mogucstvu nekoliko puta. Uopste, pravilo je da svaki kamen ili slicno, sto imate nameru da ubacite u aq, morate dobro da isperete i po mogucstvu iskuvate. Ali ne zaboravite da su deterdzenti apsolutno zabranjeni.
Pre nego sto nastavim sa opremom da napomenem da je pri izradi aq pozeljno zatraziti i stakleni poklopac. Kao prvo necete morati da brinete da li su vam ribice iskocile, a kao drugo, mozda bitnije, kada voda isparava (a to se konstantno desava, sto prirodno, sto pod dejstvom grejaca) vecinom se kondenzuje na tom nasem poklopcu. Ako ga nema voda ce se kondenzovati na krovu na kome nije dobro resenje. Poklopac moze da stoji na staklenim lajsnama koje su postavljene ili na vrhu bocnih strana i da bude dvodelni da bi ste lakse hranili ribice ili na vrhu duzih strana aq, a otvor da se uradi kao siber. To zavisi od vaseg izbora, ali i od sposobnosti onog ko vam pravi aq. Lajsne koje sam pomenuo su i ojacanje konstrukciji aq, pa su korisne jer dodatno ucvrscuju aq.
Sledece sto vam treba je grejac. Neko pravilo ja da se za aq koji se nalazi u prostoriji koja se greje koristi grejac cija je jacina 1W/l. Znaci za aq sa 200l vode grejac od 200 W. Naravno potrebno je da bude grejac sa termostatom. Mislim da se sada vise i ne prave bez, ali obratite paznju, jer ko zna sta sve moze da se nadje. Medju najboljim su grejaci koje proizvode TETRA i SERA. Naravno oni su i najskuplji. Za neku jeftiniju varijantu moze da se koristi ATMAN ili AQUA L. Da bi kontrolisali temperaturu u aq potrebno je imati i termometar. Njegova cena nije velika – oko 100 din. Pozeljno je da grejac i termometar stoje u suprotnim krajevima aq.
Sada dolazimo do filtera. To je veoma opsirna tema, ali cu ja da se osvrnem na sve ono sto me je kao pocetnika zanimalo. Kod filtera je bitno da obezbedi da za sat vremena bar 4 puta provrti celokupnu kolicinu vode u aq. Postoji vise vrsta filtera, a osnovna podela je na unutrasnje i spoljne. Izbor zavisi od vas samih, tj. od toga koliko imate novca.
Mene je najvise zanimao unutrasnji filter sa prelivnim komorama, koji sada i imam u svom aq. Pa da poblize objasnim o cemu se radi. Ovakav filter moze da stoji na jednoj bocnoj strani ili u jednom uglu na zadnjoj strani. Njegova velicina zavisi od velicine aq, a uglavnom ima sledece dimenzije: iste je visine kao i aq, sirine je kao bocna strana aq, a dubina (treca dimenzija) oko 10-15% ukupne sirine aq.
Prelivni filter. Princip izrade je sledeci: izmedju aq i prve komore (na sl. prva komora s desna) se napravi prorez kroz koji voda prolazi. Moze da bude celom visinom filtera (kao na sl.) ili jednim delom pri dnu. Ja mislim da je bolja varijanta da ide celom visinom, a kasnije cu da obrazlozim i zbog cega. Sada prva komora sluzi kao taloznik i u nju se stavlja samo, gore pomenuti, grejac. To je najbolje mesto za grejac jer je tu najveci protok vode, pa se samim tim voda ravnomerno zagreje. Drugi razlog je sto se tu uopste ne vidi, sto je takodje bitno, zar ne? Izmedju prve i druge komore se postavlja staklo i to na sledeci nacin: zamislite da se te dve zamisljene komore u potpunosti odvoje staklom i onda se jedna cetvrtina sa dna tog stakla odsece i baci. Sada voda moze da prodje iz prve u drugu komoru kroz taj prorez. Druga i treca komora se odvajaju na isti nacin, s tim sto se ovde gornja cetvrtina pregradnog stakla ukloni. Druga komora je filtraciona i u nju se stavlja filter masa. Sve ovo sto sada budem nabrojao da treba da ide u filter ima da se kupi u skoro svim aq radnjama. Na dno je najbolje staviti ili belu perlon vatu ili neki sundjer (najbolji je plavi koji ima da se kupi u nekim akvaristickim radnjama) koji sluze za to da otklone grube necistoce, sto znaci da treba da prekrije otvor na dnu. Na to se stave perle, a zatim bio kugle. Njihova uloga je da bioloski preciste vodu. Na kraju se stavi sloj zelene perlon vate. Kad vidite kako izgledaju perle i bio kugle pitate se kako tako nesto moze da filtrira vodu. Pa sustina je da se u njima nasele korisne bakterije. A zasto bas perle i bio kugle? Zato sto su one tako koncipirane da kada bi se jedna bio kugla nekako ispravila i od nje napravila ravan imala bi povrsinu od oko 1m2 (malo manja je za perle). Pa sad vidite koliko bakterija moze da se naseli na takvom prostoru. Sad neko predlaze da se kugle i perle stave u najlon carapu da bi se lakse cistio filter, pa to prepustam vama da izaberete. Ja mislim da se carapa brzo cepa, pa je to zaludan posao. Neki akvaristi zagovaraju da se stavlja i aktivni ugalj. Uz ovako koncipiran filter to je potpuno nepotrebno, a o tome mozete da nadjete i na ovom nasem sajtu. Eventualno mozete da uzmete jedno dzakce aktivnog uglja i jednom mesecno stavite na vrh druge komore da prenoci. Na dno trece komore se stavlja pumpa, odnosno motorna glava. Ona je ta koja obezbedjuje zeljeni protok kroz filter. Na nasem trzistu su najzastupljenije pumpe ATMAN (At-101, At-301…) i za svaku je na pakovanju data karakteristika protoka na osnovu cega birate odgovarajucu za vas aq. Na nju se stavlja plasticna cev (da li treba da vam kazem da i to ima da se kupi u radnjama, cena oko 100 din.) koja ide nazad u aq. E, sad, vas filter treba da obezbedi i aeraciju (dodavanje kiseonika) aq. Da ne bi kupovali i vazdusnu pumpu dovoljno je da otvor cevi koji ide u aq spljostite, ali nemojte da ga potpuno zatvorite. Cilj je da mlaz vode koji izlazi bude tanji. U tu svrhu upotrebite upaljac ili toplu vodu. Tako formiran kraj cevi postavite da bude tik iznad povrsine vode. Kad ukljucite pumpu videcete da se javlja brdo mehurica. Ko voli moze da kupi i vazdusnu pumpu (samo da vas opomenem da se sve dosta dobro cuju sto nije bas najbolje za spavanje) i uz pomoc rasprsivaca vazduha napravi aeraciju. To cak i izgleda lepo, a rasprsivace imate da kupite u raznim oblicima i od razlicitih materijala. No, da se vratim nasem filteru. Princip rada je jednostavan, a zasniva se na sistemu spojenih sudova. Znate ono: kada su dva suda spojena tendencija je da se visine vodenog stuba u oba izjednace. Kad napunite aq videcete da je nivo isti i u aq i u sve tri komore. Kad ukljucite pumpu desava se sledece: pumpa izbacuje vodu iz trece komore u aq. Sada je nivo u drugoj visi i voda se iz nje preliva u trecu da bi se izjednacili nivoi. Naravno, iz prve prelazi u drugu , a iz aq u prvu, a sve u cilju izjednacavanja nivoa i tako nasa voda kruzi i filtrira se istovremeno. Ovo objasnjenje mozda deluje malo konfuzno dok ne vidite sliku. Nadam se da onda zvuci malo logicnije i da je lakse da se prati put vode. Posto znamo put vode da se vratim zasto je bolje da prorez izmedju prve komore i aq bude veci. Razlog je taj sto ako je aq veliki treba nam dosta jaka pumpa. Kako voda treba da prodje od prve do trece komore, a uz to u drugoj komori ima svasta nesto, moze da se desi da pumpa znatno brze izbacuje vodu nego sto ista pristize. Ovo je posebno karakteristicno kada se nasa filter masa nakupi prljavstine (sto joj je i namena). Kada je prorez nesto veci (moze da bude i par mm, samo se stavi neka mrezica da ne bi ribice ulazile u filter) dotok vode je veliki pa je manja verovatnoca da se ovako nesto desi. Ovakav filter ima jedan nedostatak, a to je sto nije bas najizgledniji i svi zelimo da ga zamaskiramo da se ne vidi. Ali to prepustam svakom individualno da resi, a treba nesto i Sale moderator da radi. Radi lakseg maskiranja ljudi izradjuju ovakav filter posebno i postave ga iza aq, a protok vode izmedju aq i filtera resavaju pomocu prelivnih cevi umesto proreza. Ja licno nisam za to resenje jer ukoliko duze vreme niste kuci, a nesto krene po losem sa pumpom ili prelivnim cevima moze doci do izlivanja skoro celog aq. Iz tog razloga necu nesto detaljnije objasnjavati ovo resenje. Samo cu reci da je princip isti, a vi razradite detalje.
Ako neko nije za prelivni filter moze da kupi gotov filter sa motornom glavom. On se sastoji od motorne glave i dela koji ide ispod u kome se nalazi specijalni sundjer koji sluzi za filtraciju vode. On ujedno vrsi i filtraciju i aeraciju vode. Proizvodjaci su isti kao i za motorne glave: ATMAN i AQUA L. Kod Atmanovih filtera pored oznake je dodato slovo “f”, tako da cete ih prepoznati lako, npr. At-f301, At-f302, At-f101… Sto se karakteristika tice vazi isto kao i za motorne glave – nalaze se na kutiji. Ukoliko ne nadjete dovoljno veliki za vas aq mozete da kombinujete i vise komada.
Postoje i tzv. kanta filteri. Sve se nalazi u jednoj kanti koje se stavi negde ispod aq i cevima poveze sa aq. Kazu da je najbolja, ali kako je i najskuplja nisam imao prilike da proverim.
Pumpu i grejac nikako ne smete da ukljucujete van vode ili kako mi to kazemo – na prazno. To negde pise u uputstvu, a negde ne, ali moje je da napomenem jer moze da dodje do unistavnja istih. Ko ne veruje neka proveri.
Kao sto sam rekao o filterima ima jos mnogo toga da se kaze. Mnogo toga sto ni ja ne znam, ali je ovo sasvim dovoljno za apsolutnog pocetnika.
Sledece sto je potrebno resiti pre formiranja aq je osvetljenje. To je, kao i filtracija, veoma obimna tema i o tome ima dosta razmatranja na ovom forumu. Ono sto je jako bitno da znate je da kao osvetljenje nikako ne koristiti obicne sijalice i obicne neonke. Razlog je jednostavan: nikako necete moci da se resite algi. To je ono zeleno ili crno sto napada sve zivo u aq i nikako ne doprinosi lepom izgledu vaseg aq. Ukoliko imate mali aq mozete koristiti minjon sijalice, koje su dobre za rast bilja. Ukoliko je aq veci (sirine preko 45cm) najbolje je da koristite GRO LUX neonke, koje su takodje dobre i za rast bilja. Ima ih u raznim dimenzijama od 43.5 cm, preko 60 pa, ja mislim, do 120 cm. Jesu nesto skuplje u odnosu na obicne ili kineske za rast bilja (takodje ih dosta ima po aq radnjama), ali je stvarno najbolji odnos kvalitet-cena ili sto bi rekli braca englezi “best buy”. Za one koji imaju vise para da kazem da kod nas mogu da se kupe i neonke firme ARCADIA (cena iznad 10 eura). Ima ih za isticanje boja ribicama (ono kao: crveni, plavi spektar), ali i za rast bilja. Naravno, da bi mogli da upotrebite neonku (pa i GRO LUX) morate imati prigusnicu, sarter i nosace) i to je sve “namontirano” na tzv. armaturu koja ima otvore kroz koje se srafi na krov (ukoliko ga ima). Po meni najbolja varijanta je da se ode do buvljaka ili neke snabdevenije pijace i sve to kupi u kompletu. Postoje takvi kompleti sa jednim, dva ili tri neonke, tj. mesta za neonku. Oni se prodaju bez kabla, tako da ce vam trebati da kupite ili nadjete kabl (najbolji je 2×1,5 mm2), prekidac i uticnica. Sve to ukupno, naravno bez neonki, kosta nesto ispod 10 eura. Pitanje koje sve nas muci je: Koja jacina osvetljenja? Na dosta mesta na INTERNET-u mozete naci neku nazovi formulu: 0.5W na 1 litar vode. Ja licno mislim da je to malo mnogo. Jedna GRO LUX od 60cm ima 18W. Znaci da bi za moj aq od 160l trebalo da koristim bar sedam-osam ovakvih lampi. To bi bio pravi Las Vegas. Imam dve i sasvim je dovoljno za dimenzije mog aq. Akvarijum ne sme da bude previse osvetljen, ali ni previse mracan. U oba slucaja ce doci do pojave algi. Naravno, jacina osvetljenja zavisi i od visine aq, ne samo od litraze (iako su ove dve velicine uglavnom u direktnoj srazmeri). Za bas visoke aq ljudi koriste i halogene sijalice. One imaju “veliki domet”. I svakako da vrsta i kolicina osvetljenja zavisi i od uredjenja aq. Jer, ako imate Malawi aq necete imati puno bilja, pa cete svetlo birati tako da vam ciklidi max dodju do izrazaja. Ukoliko je to aq sa mnogo biljaka moracete da imate neko svetlo koje pospesuje rast istog, a verovatno cete zeleti i da istaknete lepotu sveg tog zelenila. Posto je ovo “guide” za pocetnike, mislim da je dovoljno informacija. U svakom slucaju sa svetlom mozete dosta da eksperimentisete i da na taj nacin stvorite sebi i svojim ljubimcima naj ugodjaj.
Resenje krova je takodje stvar licnog ukusa, maste i mogucnosti koje imamo. Ja mozda nisam najkompetentniji za ovu oblast jer kod mene vec cetiri meseca umesto krova stoji satorsko krilo , a osvetljenje je samo spusteno na stakleni poklopac. Inace krov mozete da pravite od razlicitih materijala: lim (obavezno aluminijumski jer ne rdja), drvo, staklo i sl. Ukoliko koristite drvo moracete da ga sa unutrasnje strane dobro premazete brodskim lakom, kako se drvo ne bi, usled isparenja vode i njene kondenzacije na krovu, natopilo i nabubrilo. Treba voditi racuna da se ostavi neki otvor ili neka vrata kroz koja cete moci da hranite ribice. Takodje je potrebno da po mogucstvu nekako obezbedite protok vazduha ispod krova da bi bilo manje kondenzacije. Stakleni krov je najmanje praktican, sem ukoliko se prilikom izrade aq ne trazi da vam naprave tzv. haubu. Radi se o tome da ce, ukoliko ste trazili visinu aq od npr. 40cm, njegova stvarna visina biti nekih 50-55cm i imace dvodelni stakleni poklopac (to je onaj koji je postavljen na lajsne koje su zalepljene na vrhovima bocnih strana aq). Prvu polovinu tog poklopca (onu do prednje strane aq) cete koristiti da hranite ribice i za sve ostale radnje po aq (preuredjenje, menjanje vode i sl.). Na donjem delu druge polovine poklopca, takodje od stakla, se napravi kuciste u koje se smesta osvetljenje. Naravno, ta kutija sa zadnje strane mora da ostane otvorena, jer se prigusnica i neonke dosta greju, pa bi u suprotnom moglo da dodje do odredjenih problema. Na kraju krajeva morate da imate kuda i kabl da provucete i da imate mogucnosta da zamenite sijalicu, neonku, starter… Moram da napomenem da je tesko izvodljivo, a nije ni preporucljivo, haube praviti posebno od aq. Iz tog razloga na vreme procenite da li mozete da obezbedite neki valjan krov ili ne. Nisam siguran da mozete svi da nabavite satorsko krilo. Ja bih sad bio najsrecniji da sam odmah trazio i haubu i gotova stvar. Jos nesto: posto je hauba od stakla moracete da je prekrijete sa crnim silikonom ili nekim samolepljivim tapetom (najbolje izgleda crni) da se svetlo ne bi rasipalo svuda po sobi vec samo po aq. Ko ima mogucnosti moze iznad neonki da stavi neku aluminijumsku foliju, radi bolje refleksije. Sto bi rekao Lane Gutovic: o osvetljenju aq bih mogao jos mnogo toga da vam kazem. Kad bih znao.
Posto smo sad sve nabavili idemo na formiranje aq. Ako ste dobro oprali i otkuvali pesak ubacite ga u aq. Neko pravilo je da ide jedna kesa (od 1kg koju imate da kupite u svim akvaristickim radnjama) na 10 l vode. Tako dobijate neki sloj od oko 3-4 cm. Ako zelite da imate vise biljaka u zadnjem delu akvarijuma stavite i vise. Akvarijum uredjujete kako se vama svidja, ali ako drzite Malawi ciklide potrebno je da napravite dosta pecina od kamenja. To pominjem u ovom delu zato sto je takve pecine najbolje praviti pre nego sto se ubaci voda. Razlog je taj sto tako najbolje mozete da postignete stabilnost slozenog kamena (detaljnije o nacinu pravljenja ovih pecina mozete procitati i na ovom forumu). Radi neke zastite na dno aq, pre sipanja peska, mozete da stavite stiropor koji, u slucaju da neki kamen slucajno padne, moze da spreci da dodje do pucanja dna. Znaci, dobro slozite kamenje i rasporedite kako mislite da ce biti dobro (naravno to se moze menjati i kada formirate aq). Ako su u pitanju neke druge ribice, verovatno cete imati dosta biljaka. Neko pravilo je da se manje sade u prednjem, a one koje rastu vise u zadnjem delu akvarijuma. Na taj nacin se vizuelno dobija na dubini aq, a i mozemo da posmatramo nase ljubimce kako plivaju. Po radnjama i akvarijumima cete videti i neke panjeve koji, takodje mogu da doprinesu lepsem i prirodnijem izgledu naseg aq, a kazu i da valja za vodu, tj. daju potrebnu kiselost vodi i onda je voda pribliznijih karakteristika kao u prirodnom stanistu. U nasim radnjama su najrasprostranjenija dve vrste: mangro i mopan. Ovaj prvi je jednobojan, dok je mopan, po meni, lepsi jer je dvobojan – bez i braon. Napominjem da ne mozete staviti bilo koji panj, jer ce, ako nije jedan od ova dva, drvo da istruli. Eventualno, u obzir moze da dodje neki deo vinove loze. I ovde vazi pravilo o dobrom otkuvavanju, posebno zbog toga sto ce vam voda biti zuckaste boje ako ne iskuvate mangrov panj. Kad ste uredili aq i posadili biljke dolazimo do sipanja vode. Ako je veliki aq najbolje je to uraditi sa nekim crevom, a ako niste u mogucnosti, kofu u ruke i samo napred. Vodu ne treba sipati sa velike visine, jer ce da pravi rupe u pesku, a i da dize necistoce kojih ce ostati ma koliko ispirali pesak. I zbog toga je bolje koristiti crevo, ali ako ga nema iz kofe treba sipati uz pomoc neke posude, pa polako. U aq tek napunjen vodom nikako ne smete stavljati ribice. Najbolje je da se saceka jedno 14 dana u toku kojih ce raditi i pumpa i grejac. Za to vreme ce se u vasem aq, a sto je posebno bitno i u filteru, razviti korisne, tzv. nitrifikacione bakterije. One vrse biolosku filtraciju vode. Mozete i ubrzati formiranje aq tako sto cete na vestacki nacin naseliti bakterije kupovinom odgovarajucih preparata (npr. SERA nitrivec) u najblizoj akvaristickoj radnji. Njihovom upotrebom aq ce biti spreman za upotrebu nakon 24h. Ja licno mislim, a to je misljenje i mnogih akvarista sa kojima sam razgovarao, da je bolje sacekati tih 14 dana, ali vi odlucite sami. Kada je akvarijum formiran dolazi na red nabavka i ubacivanje ribica.
Naravno, pozeljno je da odlucite koje cete ribice da drzite pre nego sto oformite aq. U suprotnom moze da vam se desi npr. da kupite mnogo biljaka, cija cena moze da bude i par stotina dinara po komadu, ubacite ih u aq i onda vidite divne Malawi ciklide kako se sepure u nekoj radnji. Onda ih tako opcinjeni kupite, stavite u aq i kad za par dana pogledate vidite da je nastupila jesen, odnosno da na vasim biljkama nema vise lisca. Tako ste bacili nesto para, a i nikako nemate odgovarajuce okruzenje za ribice. Iz tog razloga je bitno da se, pre nego sto ih nabavite, posecivanjem radnji u vasoj blizini (preporucujem da posetite sto je moguce vise njih jer cete uglavnom cuti dosta razlicitih prica o cemu god da pitate, pa onda usvojite vecinsko misljenje) ili trazenjem po NET-u informisete kakve uslove i kakvo uredjenje aq traze ribice koje ste odabrali da drzite. Ako ste sve ovo uradili i formirali aq onako kako ce vasim novim ljubimcima najvise da odgovara treba samo da ih kupite, donesete kuci i uzivate u njihovoj lepoti.
Ali i tu ima nekoliko pravila koja bi valjalo postovati. Prvo je da nikako ne kupujete ribe na neproverenim mestima kao sto je pijaca. Tamo su sigurno dosta jeftinije nego u bilo kojoj radnji, ali ce vas skoro sigurno u ukupnom skoru mnogo vise kostati. Isto tako, u radnjama dobro pregledajte aq u kojem ih drze. Ako slucajno ima neka uginula ribica ili neka koja samo stoji u cosku, niposto ne uzimajte. Neka vam ne bude tesko da, dok ne budete malo iskusniji ili dok ne nadjete proverenu radnju, zamolite trgovca da ubaci malo hrane u aq gde se nalazi ribica koju hocete da kupite. Ako riba ne jede i ne trci ka hrani skoro sigurno nesto nije u redu, a takva i iz aq u kojem takva boravi vam ne treba. Ne uzimajte ni ribice kojima su pojedena ili rascvetala peraja. Kad svi ovi pocetni pokazatelji kazu da bi ribice trebalo da budu zdrave vi cete ih kupiti i u plasticnoj kesi doneti kuci. Kad dodjete kuci kesicu u kojoj se nalaze ribice ubacite u aq bez da je otvarate. Tako je drzite nekih 20-30 minuta. Tako postizete da se temperatura vode u kesi i u aq postepeno izjednace. Ukoliko ne postupite na ovaj nacin moze se desiti da posle pola sata govorite: Sto sam imao lepu ribicu. Ovo je obavezan postupak za svaku, ali BAS SVAKU novu ribu koju donosite. Takodje, pre nego sto ubacite ribice u aq valjalo bi da stavite SERA AQUTAN (ili TETRA AQUA SAFE) u vodu, po uputstvu koje stoji na bocici. Ovi preparati sem sto unistavaju hlor iz vode (ne brinite hlor isparava za 24-48 sati, tako da ga u vasoj vodi od 14 dana nema) imaju antistresno dejstvo, koje je neophodno jer je veoma veliki stres za ribice ceo taj postupak: hvatanje, trpanje u kesicu, transport, dolazak u novi aq. Zato se nemojte iznenaditi i zabrinuti ako vidite da vase ribice kad ih donesete kuci imaju znatno bledju boju u odnosu na onu u radnji. To ste sve uradili, proslo je pola sata kako kesa pluta po povrsini i vreme je da konacno pustimo prve stanovnike naseg akvarijuma. Bitno je da u vas aq ubacite samo ribice bez vode, zbog toga sto se ne zna kakva je voda doneta, tj. sta sve moze da ima u sebi, pa je najbolje ne rizikovati (neko savetuje da se samo prva voda ubaci u nas, navodno zbog unosenja malo kulture (ne misli se na pozoriste) koja nije bas najrazvijenija u nasem novom aq, ali ja ne mislim da je to bas najsrecnije resenje). Najlakse je da to uradite tako sto cete mrezicu (to je jos jedna stvar koja ce vam definitivno trebati ako imate nameru da se bavite akvaristikom) da drzite iznad neke posude (npr. lavora) i izrucite sadrzaj kese u nju. Voda ode u lavor, a ribice ostanu u mrezici koju ubacite u aq i problem resen. Kad je kupovina i unosenje novih riba u nas aq u pitanju bitno je da znate i sledece: nikada nemojte odjednom kupiti, odnosno ubaciti, veliki broj ribica, pa cak i da imate toliko para. Prvo zbog toga sto ne znate kako ce se prilagoditi, pa ako nesto krene po losem gubici ce biti manji (ovde ne mislim na finansijski gubitak, vec na to da je greota ubiti bilo koju ribicu). Zbog toga napravite pauzu od par dana od jedne do druge nabavke. Drugi razlog je da ne treba napuniti aq od jednom jer se moze desiti da vidimo neki divni primerak ili vrstu kasnije, a nemamo gde da ih stavimo. Znam da je to tesko ispostovati, ali u stvarnosti moze da bude ozbiljan problem. Zamislite da u vasem aq moze da se drzi max nekih 15-20 ribica, recimo barbusa (da ne bude da samo ciklide forsiram). I vi nakon formiranja aq kupite nekih 20 prelepih tetrazona, zelenih i subertusa. Vas aq izgleda super. Ali nakon par meseci vidite u radnji divne primerke barbus ticto ili trihogastere. Tako bi lepo stajali kod vas u stanu, ali ne moze. Nemate ih gde. U stvari imate vi, nego ce da dodje do pomora usled prenaseljenosti. Iz tih razloga se strpite i samo polako sa nabavkom.
Kad sam vec kod toga da kazem koju rec i o max broju ribica u jednom aq. I tu se neki ljudi drze raznih obrazaca. Ja sam naisao na nekoliko, kao sto su: 1 litar vode po 1cm duzine ribice, 3 litra vode po 1cm ili najopstija 3 litra po jednoj ribici. To su, po meni, sve budalastine. Kao prvo ne traze sve ribice istu kolicinu vode, npr. sijamski borac bez problema zivi u casi od 0,2 litra, a sigurno mu duzina nije 0,2cm. Kao drugo imate ribice koje su jako dugacke, a uzane i s druge strane npr. diskuse ili oskare za koje bi bolja velicina bila poluprecnik. I kako za njih uz pomoc formule odrediti koliko im je vode potrebno. Cak sam svojim ocima video aq od 40 litara sa 30 do 40 gupika, molija i ksifoa, a svaka je bar 3 cm dugacka. Koliko vode zavisi, u nacelu, od max velicine ribice, od toga u kakvim uslovima ona zivi u prirodi, koliko cesto menjate vodu, kakvi su ostali uslovi u aq (aeracija, kolicina nitrita, nitrata, kakva je filtracija vode). I kako onda covek – pocetnik da zna koliko ribica moze da drzi? Pa nema pouzdanog nacina, sem da proba. Ali ne tako sto cemo skroz napuniti aq pa koliko prezivi. Moracete da za svaku pojedinu vrstu citate, pitate one koji ih imaju ili da idete po radnjama i dosadjujete kao sto sam ja radio. I ovde vazi pravilo da pitate sto veci broj ljudi i izdvojite najrasprostranjenije misljenje kao tacno. Posle nekoliko meseci cete vec moci i sami neke stvari da procenite. Bitno je samo ici korak po korak. Naravno, na ovaj nacin mozete, ili bolje receno MORATE, da proverite koje vrste mogu zajedno u aq. To nije ni malo beznacajno pitanje kako se mozda cini na prvi pogled. Ukoliko se ne postuju neka osnovna pravila o kompatibilnosti vrsta moze da dodje do pravog pokolja. Naravno, uvek cete naci nekog ko ce vam reci da drzi npr. skalare i barbuse zajedno i da oni uvek mogu u isti aq, ali to je isto kao kad kod nekoga vidite da ima psa i macku kako spavaju u istom cosku, pa probate i sami. I desi se da macka ostane bez repa , u najboljem slucaju.
Pored svih onih ribica koje vam se svidjaju i koje zelite da imate u vasem aq ima par vrsta koje bi valjalo da imate bez obzira sto i nisu mozda najlepse na izgled. Radi se o algarima i muljarima. Ovih prvih (algara) ima vise vrsta, a kod nas po radnjama su najrasprostranjeniji: plekostomusi, gibicepsi i ancistrusi i njihova je namena, kao sto im i naziv kaze, da jedu alge koje ce poceti da se pojavljuju. Koliko ja znam uglavnom je svejedno koje cete drzati. Oni u prirodnom stanistu jedu razlicite vrste algi, ali u aq ne mogu mnogo da biraju. Jedino ogranicenje je velicina aq, ali i vrste ribica uz koje cete ih drzati (da li treba da vam kazem da i ovo morate da pitate po radnjama . Sto se tice velicine aq treba da znate da u manje aq mogu da idu ancistrusi jer ne rastu mnogo, sto se ne bi moglo reci za gibicepsa i plekostomusa. Oni ipak traze vise vode i moze se desiti da u malom aq uginu. Naravno, postoji jos dosta vrsta algara, ali za nas pocetnike je ovo dovoljno informacija.Ovaj tekst nije zavrsen, kada ga autor dovrsi, kompletna verija ce da bude postavljena.
Silvester